Ne prozivljavam ja Velike ljubavi vise. niti me to zanima. Ja samo živim, da preživim. Da živim i osećam. da živim i volim. Svakoga i sve, dana i sata godine i meseca. Živim i volim, jer samo tako mogu da postojim. Dunja Popović

Ne mogu da se borim I ne mogu da pričam. Sve što stvorim, kao da je ništa.   Kada te nema, nema ni mene. Kada sam sama sve u meni vene.   I zašto se stalno na uvek isto vraćam, kada prošla je ponoć I moja duša sva je od stakla.   Dunja Popović

Nikada niko, nikada kao ti. Kao čitav taj dan I kao današnji datum. Srce mi zaigra kada se samo setim kako sam te izgubila. Kako sam se smejala pa plakala I opet se smejala. Kada od šoka nisam znala, nisam znala, ni šta ću, a ni kako. Kako nisam znala za bol srca moga. A […]

Danas od nečega strepim. Nešto me muči i sva treperim. Moje ruke se tresu i telo mi se ledi Slušam sebe i mislim da će nešto da se desi.   Znam… Osećaj me nikad ne vara! Puštam se u tome i posmatram… Posmatram svoje telo i svoj um. U mislima ja tonem dok tražim put. […]

I stvarno dugo, njega nije bilo. A na duši mojoj, to se već odavno snilo. Nije bilo čoveka tog, ni dodira njegovog. Osećala nisam ništa baš.   Borila se sa sobom nisam. Čak ni tugu osetila, već jednostavno nisam ništa. Ostavila sve gde jesam.   Potrajalo i to dugo. Al’ ne beše ni to nešto […]