Ne mogu da se borim

I ne mogu da pričam.

Sve što stvorim,

kao da je ništa.

 

Kada te nema,

nema ni mene.

Kada sam sama

sve u meni vene.

 

I zašto se stalno

na uvek isto vraćam,

kada prošla je ponoć

I moja duša sva je od stakla.

 

Dunja Popović

About The Author

Related Posts