Danas od nečega strepim.

Nešto me muči i sva treperim.

Moje ruke se tresu i telo mi se ledi

Slušam sebe i mislim da će nešto da se desi.

 

Znam… Osećaj me nikad ne vara!

Puštam se u tome i posmatram…

Posmatram svoje telo i svoj um.

U mislima ja tonem dok tražim put.

 

Do odgovora želim stići,

iz sveg glasa sa sobom se borim

da nadvladam se i tada tonem.

Bez rešenja. Ostajem u tome nesnadjena.

 

Nesnadjena, sama, u tom bolu za rešenjem.

Dok put još uvek u nadi tražim…

Ostajem da mučim se, treperim….

Čekajući da sve se ovo samo ublaži.

 

 

Dunja Popović

About The Author

Related Posts