Možda je industrija gaziranih pića stvorila Deda Mraza, ali umetniku Normanu Rokvelu Amerika može da zahvali za slike koje su postale simboli praznika, doma, porodične idile i američkog načina života.
Iako se njegova duga karijera preklapala sa ključnim umetničkim pravcima, od kubizma do minimalizma, kada je većina umetnika tog vremena težila redukciji i minimalizmu, on je odlučio da prati svoju umetničku viziju praveći slike prepune detalja. Vremenom, njegov rad je počeo da reflektuje, a zatim i definiše idealizovanu verziju američkog života, posebno za vreme praznika. Kako piše Debora Solomon za Smithsonian: „S obzirom da je Amerika bila nacija imigranata kojoj su nedostajale tradicije koje svi univerzalno dele, morala je da izmisli neke. Tako je smislila Dan zahvalnosti, bejzbol – i Normana Rokvela“.
Tokom pola veka duge karijere, čitavih 322 puta su se njegove ilustracije našle na naslovnoj strani Saturday Evening Post-a. U osnovi slikar, Rokvel je ostao veran elementima slikarstva koji su njegovim likovima davali prepoznatljiv „rokvelovski izgled“ specifičan po istaknutim nosevima i sjajnim obrazima.
Mnoge od ovih slika su nastale na osnovu fotogrtafija, a svaka od njih otkriva Rokvelov prepoznatljiv osećaj za detalje. Od kad je 1930. godine počeo da koristi fotografije u svom radu, Rokvelov odnos prema njima bio je sličan odnosu koji režiseri imaju sa svojim filmovima. Fanatično izbirljiv i posvećen svojoj viziji, brižljivo je birao „ljude koji liče na ljude“, kostime i savršene lokacije za slikanje. On nije bio umetnik impulsivnog temperamenta, strpljivo je gradio atmosferu koju je prenosio fotografijama.
U procesu stvaranja kultnih fotografija, najvažniju ulogu imao je sam Rokvel, brinuo je da modeli što vernije predstave scene sa kojima će moći da se poistovete milioni Amerikanaca. Uz njegove detaljne instrukcije o položaju, izrazu lica pa čak i glumi , sve ostalo su obavljali drugi članovi ekipe.
Fotografisanje je bilo samo deo stvaralačkog procesa. Nakon snimanja, Rokvel bi pravio skice kompozicija u koje je uklapao delove ponekad i više od stotinu fotografija kako bi postigao efekat koji želi. U istu svrhu, često je preoblikovao tela i lica modela dobijajući razigrane, magične fotografije koje su svima poznate.
Ilustrovao je kultne mitologije – Deda Mraza kako se priprema za svoj let sa irvasima, savršene porodice koje kite novogodišnju jelku. Prikazivao je i neke realističnije scene – umornog prodavca u prodavnici igračaka uoči praznika, razočaranog dečaka koji otkriva da Deda Mraz nije stvaran. Gotovo trideset puta su njegove božićne ilustracije i naslovne strane unosile praznični duh u domove čitalaca Saturday Evening Post-a. Poslednjih deset godina života, Norman Rokvel je proveo slikajući prizore iz američkog života, za šta je odlikovan najvišim civilnim odlikovanjem Predsedničkom medaljom časti, za „žive i emotivne prikaze američke realnosti“.
U svetu umetnosi, Rokvel je smatran komercijalnim umetnikom komnvencionalnih shvatanja, simbolom buržoaskih vrednosti koje je modernizam težio da obori. Nakon snishodljivosti koja ga je pratila za života, posthumno je postao predmet umetničke revizije 2001. godine kada je Robert Rozenblum, proslavljeni istoričar umetnosti i kustos, u Gugenhajm muzeju u Njujorku predstavio izložbu posvećenu njemu – istorijski sudar ukusa masa i muzejskog ukusa.
breakfast.rs