Kraj godine može se smatrati momentom kada je najlakše podvući crtu i rekapitulirati ono što je do tada učinjeno u određenoj oblasti.

Nauka je napredovala nevjerovatnom brzinom i tu mislimo na sve njene oblasti, od medicine, IT sektora ili hemije, pa do fizike i astronomije.

  1. Misija New Horizons

“Najinteresantnija je svakako bila misija New Horizons, dugo očekivana posjeta Plutonu. Jula prošle godine kada je letilica New Horisons konačno prišla Plutonu, to je bilo baš veliko uzbuđenje i to sa razlogom. Otkriveno je puno stvari koje su bile iznenađenje. Između ostalog, otkriveno je da Pluton, umesto da ima kratere, ima planine i to od zaleđene vode i ispostavilo se da je geološki aktivan. Naučnike posebno zanima šta je gorivo za tu geološku aktivnost. Otkrivena je izmaglica, koja izgleda kao da se atmosfera ustvari smrzava i pada na površinu. Još gomila otkrića nas očekuje sa Plutona, jer će biti potrebno više od 500 dana da svi podaci stignu do Zemlje.

  1. Odmah nakon misije ka Plutonu, u septembru 2015. godine, objavljeno je još jedno veliko otkriće iz astronomije, a to je da Marsu postoji tečna voda.

Ono što se pretpostavlja je da određene soli na površini Marsa,  usisavaju ili upijaju vodenu paru i tako se formiraju posebne hidrirane soli. Vezivanje vode za so je omogućilo da ta voda ostane tečna i na temperaturama od minus 23 Celzijusa. To je kao kada zimi putari posipaju puteve solju da se ne bi smrzavali.

  1. Iako je Higisov bozon otkriven tokom prvog pokretanja Velikog hadronskog sudarača čestica u CERN-u (LHC), ove godine on je ponovo pokrenut, ali sa mnogo većim brzinama, odnosno energijama sudaranja. 

LHC je imao jedno vreme pauzu i konačno je ponovo pokrenut. Sada je još i bolji, jer dolazi do još većih energija u sudarima čestica, nego što su bile ranije. To su energije koje je rani svemir imao odmah nakon Velikog praska, još daleko u prvoj, ili još manjem dijelu prve sekunde nakon njega. Mi sada pravimo te uslove u laboratoriji i sudaramo čestice sa tako velikim energijama.

  1. Iz oblasti fizike premještamo se u medicinu, gde je protekla godina bila neverovatan dokaz da još uvek ne znamo sve o našem tijelu i imunom sistemu. 

Radi se o otkriću da postoji posebna veza između imunog sistema i mozga. Mislili smo da o ljudskom tijelu i njegovoj strukturi znamo sve. Međutim, u julu 2015. godine je objavljena vijest da je otkriven poseban limfni sistem i mreža limfnih sudova koji se prostiru kroz moždanu membranu. Ovo može da bude jako bitno za dalja saznanja o nekim vrlo teškim imunološkim oboljenjima, kao što su Alchajmerova bolest, Multipla skleroza ili Autizam. Dakle, za sve bolesti koje imaju neke veze sa imunologijom.

  1. Tokom prošle godine donijet je jedan veoma važan dokument – Pariski sporazum.Radi se o sporazumu o klimi koji bi mogao označiti prekretnicu kada je reč o klimatskim promenama. Izaslanici 195 država odobrili su sporazum, koji nudi nadu da čovečanstvo može da izbjegne katastrofalne klimatske promene i sprovede energetsku revoluciju.

Potpisan je u decembru 2015.  i on će biti jako važan za klimatologe. Treba da stupi na snagu 2020. godine i da organiči rast globalne temperature na do 1,5 stepen Celzijusa do 2100. godine.

Poruka je svakako da je nauka ono što pokreće svijet, ali i same države u njihovom razvitku i poboljšanju uslova života.