Kako naš organizam stari, u njemu se akumuliraju senescentne (stare i istrošene) ćelije koje imaju razarajući efekat na telo i povezane su sa nizom zdravstvenih problema koje inače prate proces starenje. Odstranjivanjem senescentnih ćelija kod miševa, naučnici Daren Bejker i Jan van Dursen sa američke klinike „Mejo“ su uspeli da kod ovih glodara uspore propadanje bubrega, srca i masnog tkiva. Životinje su postajale zdravije, a životni vek im se produžavao za četvrtinu. Ukoliko se njihova studija pokaže kao ispravna, ovo bi moglo da bude jedno od najznačajnijih otkrića vezanih za starenja ikada.

Bejker i van Dursen su rad na ovoj studiji započeli slučajno. Tokom 2004. godine su otkrili da je odstranjivanje gena BubR1 kod miševa, za koji su inicijalno mislili da je povezan sa rakom, u stvari ubrzavalo proces njihovog starenja. Miševi su dobili katarakte, razvili srčane problem, izgubili masnoću, i umirali mnogo ranije nego što je bilo očekivano. Pored toga u njihovom telu se akumuliralo daleko više senescentnih ćelija.

Tokom 2011. godine, tim je razvio način izdvajanja i odstranjivanja ovih ćelija. Napravili su vrstu genetski modifikovanih miševa sa „samoubilačkim genom“ koji je locirao i odstranjivao senescentne ćelije kada bi ga aktivirao lek. Kako su senescentne ćelije nestajale, miševi su postajali veći, zdraviji i sposobniji.

Nakon ovih zapanjujućih rezultata, Bejker i van Dursen su istu ovu tehniku primenili na normalne sredovečne miševe. Ovog puta, ova procedura je miševima produžila životni vek za četvrtinu. Kako su starili, miševi su gubili manje masnoće, imali zdravije srce i bubrege i ostajali daleko aktivniji. Kako je istakao Džon Sedivi sa Braun Univerziteta, ovo je prva studija koja je pokazala na koji način senescentne ćelije doprinose procesu starenja.

Ove ćelije luče različite molekule koji izazivaju zapaljenja i enzime koji uništavaju vezivno tkivo. Ipak, postoji razlog zbog kog se ovo dešava. Ćelije postaju sensecentne jer akumuliraju oštećenja koja mogu potencijalno da dovedu do raka, a molekuli koje luče izazivaju imuni sistem da ih očisti. Na ovaj način, ovaj proces predstavlja prirodni mehanizam tela protiv raka. Ipak, kako starimo imuni system posrće i senescentne ćelije se akumuliraju. Tada molekuli koje one luče postaju problem umesto rešenja.

Za sada još uvek postoji bojazan da bilo koji pokušaj odstranjivanja senescentnih ćelija kod ljudi, može da izazove i ozbiljne nuspojave, a jedna od njih je i povećani rizik od raka. Van Dursen je sa još nekoliko naučnika osnovao kompaniju Unity Biotechnology koja će nastaviti da radi na ovom otkriću kako bi se smanjili rizici i kako bi ova procedura postala sigurna i za ljude. Njihov cilj je da pomoću ovog jedinjenja pokušaju prvo da leče određene bolesti koje senescentne ćelije izazivaju, a nakon toga da nastave da rade na procedurama visokog rizika poput produženja životnog veka.