Sigurno vam se mnogo puta u životu desilo da vam bližnji, najdraži i najmiliji, tvrde da morate da učite, da ako ne učite ne možete ništa dobro očekivati ni od života ni od ljudi.
Zatim ste bili u nedoumici negdje od prvih svjesnosti tinejdžerskog doba, a neki se i danas pitaju: “Da sam učio gdje bih danas bio?”. Vazda te razdiruće nedoumice i nevjerice nas tjeraju da ono što intuitivno osjećamo ugušimo i skrajnjemo negdje u zadnji uglovima naših ličnosti i duša.
Ovaj članak je za sve one koji tek trebaju da stupe na put zvani “odrastanje” i “osamostavljivanje” u modernom društvu ali i za one koji su taj dio puta prešli ali su i dalje u mučeničkim iskušenjima pitanja: “Šta bi bilo kad bi bio?”.
Navodimo spisak poznatih, priznatih i umnih ljudi koji nisu završili neke ili nikakve škole a mnogo su postigli u životu, prevashodno na polju književnosti. Ne znači da posle čitanja ovog teksta treba da napustite vaše studije ili da se ispišete iz srednje škole. Ne. Ovaj tekst objašnjava koliko je bitan rad na sebi, čitanje, edukovanje, multidisciplinarnost i zainteresovanost za život oko Vas.
Žoze Saramago-jedan od najuticajnijih portugalskih pisaca završio je mašinbravarski zanat u Lisabonu, a kasnije se bacio na proučavanje literature van formalnih institucija. Nobela za književnost dobio je 1998. godine.
Džordž Bernard Šo-dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. godine bio je kritički nastrojen prema organizovanom obrazovanju pa ga je prekinuo u srednjoj školi. Jedini je čovek u istoriji koji je laureat i Nobelove nagrade i Oskara (kojeg je zaslužio adaptacijom Pigmaliona za istoimeni film).
Vilijam Fokner-nobelovac koji je napisao izuzetne romane kao što je, recimo, “Buka i bes” u dva navrata je pokušao da se školuje ali bezuspiješno. Prvo je napustio srednju školu u drugom razredu, a potom je odustao i od Univerziteta u Misisipiju. Fokner je puno čitao i proučavao klasike, posebno Dostojevskog, Flobera i Servantesa.
Doris Lesing-britanska književnica, odlučila je da prekine formalno obrazovanje u 14. godini. Kasnije se izdržavala kao medicinska sestra, radila je i kao operater na telefonskoj centrali, stenograf i novinar. Prvi roman Trava peva napisala je u 31. godini života a Nobelovu nagradu za književnost dobila je u 87. godini. Najstarija je dobitnica ove nagrade.
Pisci koji su prekinuli školovanje u osnovnoj školi ili nisu ni pohađali osnovnu školu:
Mark Tven- autor Avantura Haklberi Fina i čovjek koji je kreirao lik Toma Sojera završio je zvanično obrazovanje u dvanaestoj godini, kada mu je umro otac. Tih godina radio je u štampariji a kasnije je bio kormilar na parobrodu na reci Misisipi.
Džejn Ostin- engleska književnica, uglavnom se obrazovala samostalno, uz pomoć oca i braće, kao i kroz čitanje. Poznata je kao autor romana Razum i osećajnost i Gordost i predrasude popularni su danas.
Vilijam Šekspir–engleski pesnik i dramski pisac, jedan od najuticajnijih dramaturga u istoriji i tvorac “Romea i Julije” ima samo nekoliko godina formalnog obrazovanja.
Čarls Dikens–jedan od najznačajnijih engleskih pisaca 19. veka, autor “Olivera Tvista” i “Velikih očekivanja” napustio je osnovnu školu da bi radio u fabrici jer mu je otac završio u zatvoru zbog dugova.
Pisci koji su završili srednju školu ili prekinuli školovanje u srednjoj školi:
Herman Melvil-autor izuzetnog Mobi Dika napustio je školovanje u srednjoj školi zbog rane smrti oca i zaposlio se kao pomoćnik na trgovačkom brodu.
Džordž Orvel-autor Životinjske farme i 1984 završio je srednju školu Iton, jednu od najboljih i najprestižnijih srednjih škola u Engleskoj. Međutim, tamo se više interesovao za proučavanje britanskih pisaca a manje za ostale predmete pa nije uspeo da dobije stipendiju za univerzitet. Posle srednje škole stupio je u imperijalnu policiju u Burmi gde je proveo pet godina. Nakon povratka u Englesku radio je kao perač sudova u restoranima i spavao u utočištima za beskućnike. Takav način života nije ga obeshrabrio pa je za sve to vreme pisao prikaze, eseje, i radio na romanima.
Vilijam Gibson–poznati SF pisac, autor legendarnog Neuromansera i tvorac kiber-pank podžanra naučne fantastike, nikada nije išao na fakultet a izdržavao se radeći slabo plaćene poslove u Kanadi.
Pisci koji su pohađali fakultet ali su odustajali posle nekog vremena:
Lav Tolstoj – ruski pisac, autor remek djela Rat i mir i Ana Karenjina studirao je tri godine pravo i orijentalne jezike na Kazanjskom univerzitetu. Kasnije je prešao na grupu arapsko-turske filologije ali je brzo odustao i obrazovao se samostalno.
Emil Zola- jedan od najpoznatijih predstavnika naturalizma bio je nesuđeni pravnik, ali nikada nije diplomirao.
Džek London- jedan od najpopularnijih američkih pisaca prve polovine 20. vijeka napisao je romane Zov divljine i Beli očnjak između ostalih ali mu škola nije najbolje išla pa je napustio studije na Kalifornijskom univerzitetu već posle prvog semestra. Pre toga je napustio i srednju školu da bi radio.
Džerom Dejvid Selindžer- autor romana Lovac u žitu kratko je studirao na Njujorškom univerzitetu, a kada je počeo da objavljuje kratke priče za Eskvajr prekinuo je formalno obrazovanje.
Skot Ficdžerald-autor Velikog Getsbija pokušao je sa studiranjem na Prinstonu, ali je odustao kada je vidio da su male šanse i da ga završi. U tim godinama je pristupio vojsci.
Džek Keruak, predvodnik i literalna ikona posleratne bit generacije studirao je Kolumbija univerzitet, ali je nakon loma noge (bio u ragbi timu) odustao od daljeg školovanja. Nakon napuštanja fakulteta radio je kao sportski novinar, pomorski trgovac i građevinac. Preferirao je spontani metod pisanja o temama kao što su džez, promiskuitet, budizam, droge, siromaštvo i slično. Napisao je roman Na putu koji je i najpopularnije njegovo delo, a posthumno je objavljen i roman Izgubljeni.
Herbert Džordž Vels-pisac naučne fantastike koji je, između ostalog, napisao Vremensku mašinu i Rat svetova napustio je školovanje u 12. godini jer roditelji nisu mogli da ga finansiraju. Tih godina je radio kao pomoćnik tapetara. U osamnaestoj godini dobio je stipendiju na fakultetu ali ju je ubrzo izgubio i prekinuo školovanje.
Više o ovoj temi možete naći na linku: http://www.nadlanu.com/pocetna/zivot/dobra-stara-vremena/Poznati-pisci-koji-su-prekinuli-skolovanje.a-201681.899.html#sthash.qqnBvlbd.dpuf.