Država treba da bude zadovoljenje svih potreba ljudske duše, a ljudska duša se dijeli na tri dijela. Nju treba da čine tri klase ljudi i to: proizvođači, vojnici i upravljači. Pripadnost nekoj od ovih klasa se određuje kroz strogi sistem obrazovanja. Svi se obrazujemo ili za upravljače ili za podanike. Ukoliko napredujemo u obrazovanju, veće su šanse da upravljamo procesima u društvu.

Oni koji pokažu najmanje želje i mogućnosti za napredovanje u obrazovanju, oni treba da budu “proizvođači” – zanatlije, poljoprivrednici.
Kod ovog tipa ljudi dominantan je “naponski” dio duše, a on se ispoljava kroz želju za materijalnim ma koje vrste. Oni brinu samo o ličnom i materijalnom i imaju najmanje osećaja za opšte dobro. Zbog toga i treba da imaju privatnu svojinu, jer je to njihov primarni interes.

Oni koji malo više napreduju u znanju i vrlinama, ali ipak ne dovoljno da bi bili upravljači, oni treba da budu “vojnici”.
Ovaj tip ljudi ima izvjesnog osjećaja za opšte dobro. Kod njih je dominantan voljni – srčani dio duše. Odlikuju se hrabrošću i izdržljivošću.

“Upravljači” treba da budu oni koji su kroz višedecenijsko obrazovanje pokazali da je umni dio duše preovladavajući. Upravljači treba da budu filozofi, zbog toga što se filozofi bave idejama, pa tako znaju šta je dobro, pravedno, hrabro, odnosno znaju šta bi trebalo da budu ciljevi jedne zajednice.
Filozofi treba da budu upravljači, jer je materijana korist najdalje od njih. Upravljače treba da odlikuje stručnost – kompetencija iskaza i odricanje od svih čulnih zadovoljstava. Filozofi imaju najviše osjećaja za opšte dobro i njihov život treba da bude žrtva za opšte dobro. Oni u potpunost treba da budu javni ljudi tj. da ne mare za privatni život. Da nemaju imovinu i porodicu. Vladari treba da imaju ne manje od 50-tak godina, jer nagoni tada utihnu. Nagoni su ti koji nas okreću ka ličnoj koristi.

Platon se zalaže za vladavinu znanja. Bio je protivnik Demokratije. Demokratija je vladavina većine a većina ljudi ne zna šta je dobro, zato nije dobro da većina odlučuje šta je dobro za zajednicu. Većina ljudi je neobrazovana. Treba da vladaju oni koji najviše znaju. Upravljači treba da budu oni koji ne žele da upravljaju, ali su po pripodi svoga znanja pogodni da to rade. Oni koji žele da upravljaju, to rade iz lične koristi.

Pravedna je ona država koja omogućuje svim građanima da rade ono što najbolje znaju i što im po prirodi leži. Onda su građani srećni, a to je cilj države – sreća građana. Ako građani nisu srećni mogu da rade protiv svoje države. Pravda je sintetička vrlina – sinteza svih građanskih vrlina. Pravda u državi je mjera između mudrosti, hrabrosti, umjerenosti i drugih vrlina. Ona je izraz zdravlja duha jedne zajednice. Država koja ne ispunjava pravdu je bolesna država i na putu je da propadne.